\u00a0<\/p>\n
Vijekovima, Evropa je bila popri\u0161te krvavih ratova. U razdoblju od 1870. do 1945., Francuska i Njema\u010dka borile su se jedna protiv druge tri puta. Brojni evropski lideri uvjerili su se kako je jedini na\u010din da se o\u010duva mir izme\u0111u njihovih zemalja da ih se ekonomski i politi\u010dki ujedini.<\/span><\/p>\n Tako je 1950. godine, u govoru koji je nadahnuo Jean Monnet, francuski ministar vanjskih poslova Robert Schuman predlo\u017eio integraciju industrija za ugalj i \u010delik Zapadne Evrope. Kao rezultat toga, 1951. godine osnovana je Evropska zajednica za ugalj i \u010delik (EZU\u010c), sa \u0161est dr\u017eava \u010dlanica: Belgija, Zapadna Njema\u010dka, Luksemburg, Francuska, Italija i Holandija. nadle\u017enost za dono\u0161enje odluka o industriji uglja i \u010delika u tim zemljama stavljena je u ruke “Visoke uprave\u201c, nezavisnog i nadnacionalnoga tijela.<\/span><\/p>\n Nekoliko godina kasnije, tih \u0161est dr\u017eava odlu\u010dilo je i\u0107i dalje i integrisati druge sektore svojih privreda. 1957. godine potpisali su Rimske ugovore, stvaraju\u0107i Evropsku zajednicu za atomsku energiju (EURATOM) te Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ). Dr\u017eave \u010dlanice Unije odlu\u010dile su stvaranjem “zajedni\u010dkoga tr\u017ei\u0161ta\u201c ukloniti me\u0111usobne trgova\u010dke prepreke.<\/span><\/p>\n U 1967. godini institucije triju Evropskih zajednica su spojene. Od tada, postojala je jedna Komisija i jedan Savjet ministara, kao i Evropski parlament.<\/span><\/p>\n Izvorno, zastupnike u Evropskom parlamentu birali su nacionalni parlamenti, me\u0111utim 1979. godine odr\u017eali su se prvi direktni izbori. Od tada, direktni izbori odr\u017eavaju se svakih pet godina.<\/span><\/p>\n Ugovorom iz Maastrichta (1992.) uvedeni su novi oblici saradnje izme\u0111u vlada dr\u017eava \u010dlanica\u2013na primjer, u podru\u010dju obrane te pravosu\u0111a i unutarnjih poslova. Dodaju\u0107i ovu me\u0111uvladinu saradnju postoje\u0107em sistemu “Zajednice”, Ugovor iz Maastrichta stvorio je Evropsku uniju (EU).<\/span><\/p>\n Ekonomska i politi\u010dka integracija me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama Evropske unije zna\u010di da te zemlje moraju donositi zajedni\u010dke odluke o mnogim pitanjima: tako su se razvile zajedni\u010dke politike. U ranim danima, pa\u017enja je bila usmjerena na zajedni\u010dku trgova\u010dku politiku za ugalj i \u010delik te na zajedni\u010dku poljoprivrednu politiku. Druge politike dodane su s vremenom, i kako se pojavljivala potreba. Neki klju\u010dni ciljevi politika s vremenom su se promijenili. Na primjer, cilj poljoprivredne politike vi\u0161e nije proizvoditi \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e hrane \u0161to jeftinije, nego podr\u017eavati poljoprivredne metode koje proizvode zdravu hranu visoke kvalitete i koje \u0161tite \u017eivotnu sredinu. Potreba za za\u0161titom \u017eivotne sredine sada je va\u017ena komponenta svih politika EU.<\/span><\/p>\n Odnosi Evropske unije s ostatkom svijeta tako\u0111e su postali va\u017eni. EU pregovara o glavnim trgova\u010dkim sporazumima te o sporazumima za pomo\u0107 s drugim zemljama i razvija zajedni\u010dku spoljnu i sigurnosnu politiku.<\/span><\/p>\n Bilo je potrebno neko vrijeme da dr\u017eave \u010dlanice uklone sve prepreke za me\u0111usobnu trgovinu i da vrate svoje “zajedni\u010dko tr\u017ei\u0161te” u istinsko jedinstveno tr\u017ei\u0161te unutar kojeg se roba, usluge, ljudi i kapital mogu slobodno kretati. Formiranje jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta slu\u017ebeno je zavr\u0161eno krajem 1992.godine, iako jo\u0161 uvijek ima posla koji treba obaviti \u2013 na primjer, stvoriti istinsko jedinstveno tr\u017ei\u0161te finansijskih usluga.<\/p>\n Tokom 1990. godine, ukinute su provjere paso\u0161a i carinske kontrole na ve\u0107ini unutra\u0161njih granica EU \u0161to je pove\u0107alo pokretljivost dr\u017eavljana EU. Tako je od 1987. godine, vi\u0161e od milion mladih Evropljana oti\u0161lo studirati u inostranstvo, uz podr\u0161ku EU.<\/span><\/p>\n 1992. godine EU je odlu\u010dila pokrenuti ekonomsku i monetarnu uniju (EMU), koja uklju\u010duje uvo\u0111enje jedinstvene evropske valute kojom bi upravljala Evropska centralna banka. Jedinstvena valuta \u2013 euro \u2013 postala je stvarnost 1. januara 2002., kada je euro zamijenio nacionalne valute u dvanaest od petnaest dr\u017eava \u010dlanica Europske unije (Belgija, Njema\u010dka, Gr\u010dka, \u0160panija, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Austrija, Portugal i Finska).<\/span><\/p>\n Evropska unija sve je vi\u0161e rasla zahvaljuju\u0107i pro\u0161irenjima. Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevatvo pristupile su 1973., nakon toga Gr\u010dka 1981., \u0160panija i Portugal 1986. te Austrija, Finska i \u0160vedska 1995. godine. Evropska unija do\u010dekala je deset novih zemalja 2004.godine: Kipar, \u010ce\u0161ka Republika, Estonija, Ma\u0111arska, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska, Slova\u010dka i Slovenija. Bugarska i Rumunija postale su \u010dlanicama 2007.godine; Hrvatska i Turska zapo\u010dele su pregovore o \u010dlanstvu 2005. Kako bi se osiguralo da pro\u0161irena EU mo\u017ee nastaviti efikasno funkcionisati, potreban je moderniji sistem za dono\u0161enje odluka. Lisabonski ugovor je utemeljio taj sistem. Ugovor je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine a Evropskoj uniji donosi moderne institucije i optimalne metode rada kojima \u0107e se EU efikasnije mo\u0107i baviti izazovima u dana\u0161njem svijetu. U svijetu koji se brzo mijenja, Evropljani od EU o\u010dekuju da se pozabavi pitanjima kao \u0161to su globalizacija, klimatske i demografske promjene, sigurnost i energija. Lisabonski sporazum \u0107e oja\u010dati demokratiju u EU, kao i mogu\u0107nost promovisanja interesa njenih gra\u0111ana na svakodnevnoj osnovi. <\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u00a0 Vijekovima, Evropa je bila popri\u0161te krvavih ratova. U razdoblju od 1870. do 1945., Francuska i Njema\u010dka borile su se jedna protiv druge tri puta. Brojni evropski lideri uvjerili su se kako je jedini na\u010din da se o\u010duva mir izme\u0111u njihovih zemalja da ih se ekonomski i politi\u010dki ujedini. Tako je 1950. godine, u govoru […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-1107","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-uncategorised"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1107","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1107"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1107\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1107"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1107"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1107"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Od tri zajednice do Evropske unije<\/span><\/h4>\n
Integracija zna\u010di zajedni\u010dke politike<\/span><\/h4>\n
Jedinstveno tr\u017ei\u0161te: uklanjanje prepreka<\/span><\/h4>\n
Jedinstvena valuta: euro u va\u0161em d\u017eepu<\/span><\/h4>\n
Rastu\u0107a porodica<\/span><\/h4>\n