{"id":1110,"date":"2011-03-28T09:25:21","date_gmt":"2011-03-28T09:25:21","guid":{"rendered":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/2011\/03\/28\/proirenje\/"},"modified":"2011-03-28T09:25:21","modified_gmt":"2011-03-28T09:25:21","slug":"proirenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/2011\/03\/28\/proirenje\/","title":{"rendered":"Pro\u0161irenje"},"content":{"rendered":"

Razumijevanje pro\u0161irenja<\/span><\/h4>\n

Pro\u0161irenje je jedno od najmo\u0107nijih politi\u010dkih alata EU. Svi evropski gra\u0111ani imaju koristi od toga da su njihovi susjedi stabilne demokratije i napredne tr\u017ei\u0161ne privrede. Pro\u0161irenje je pa\u017eljivo vo\u0111en proces koji poma\u017ee u transformaciji uklju\u010denih zemalja te doprinosi miru, stabilnosti, napretku, demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava \u0161irom Evrope.Evropska unija pro\u0161irila se nekoliko puta od svog stvaranja. EU danas ima 27 dr\u017eava \u010dlanica.<\/span><\/p>\n

Prethodna pro\u0161irenja<\/span><\/h4>\n

U po\u010detku je \u0161est zemalja \u2013 Belgija, Njema\u010dka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija \u2013 osnovalo Evropsku zajednicu za ugalj i \u010delik 1951. godine, nakon \u010dega su uslijedile Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju 1957. godine.<\/span><\/p>\n

Od tada je uslijedilo pet uzastopnih pro\u0161irenja:<\/span><\/p>\n


1973. Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo pristupile su Evropskoj uniji.
1981. Gr\u010dka je postala dr\u017eava \u010dlanica.
1986. \u0160panija i Portugal postale su dr\u017eave \u010dlanice.
1995. Austrija, Finska i \u0160vedska pridru\u017eile su se Evropskoj uniji.
2004. do\u0161lo je do istorijskog pro\u0161irenja EU \u2013 na 10 zemalja Srednje i Isto\u010dne Evrope i Mediterana: \u010ce\u0161ka, Estonija, Kipar, Latvija, Litvanija, Ma\u0111arska, Malta, Poljska, Slova\u010dka i Slovenija. Bilo je to jedinstveno, istorijsko pro\u0161irenje koje je zna\u010dilo reunifikaciju Evrope nakon desetina godina podjele zbog tzv. \u017eeljezne zavjese.
2007. Rumunija i Bugarska pristupaju EU.<\/span><\/p>\n

Budu\u0107e mogu\u0107nosti<\/span><\/h4>\n

EU je slu\u017ebeno pokrenula pregovore o pristupanju s Hrvatskom i Turskom na Savjetu op\u0161tih poslova u Luksemburgu 3. oktobra 2005. godine. Cjelokupni zapadni Balkan ima evropsku perspektivu. U decembru 2005. godine, Evropski savjet odlu\u010dio je odobriti status dr\u017eave kandidata tako\u0111e i Biv\u0161oj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, s kojom pregovori o pristupanju jo\u0161 uvijek nisu zapo\u010deli. Budu\u0107a pro\u0161irenja odvija\u0107e se zavisno od dinamike ispunjavanja strogih standarda svake zemlje, kako bi se osigurala glatka apsorpcija mogu\u0107ih novih \u010dlanica.<\/span><\/p>\n

Datumi podno\u0161enja zahtjeva za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji:<\/span><\/p>\n

Hrvatska: 21.02.2003.
Biv\u0161a Jugoslovenska Republika Makedonija: 22.03.2004.
Turska: 14. 04.1987.<\/span><\/p>\n


<\/span>Proces pristupanja<\/span><\/strong><\/span><\/p>\n

Prema \u010dlanu 49. Ugovora o Evropskoj uniji, bilo koja evropska dr\u017eava mo\u017ee podnijeti zahtjev za \u010dlanstvo, ako po\u0161tuje principe slobode, demokratije, po\u0161tivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda te vladavinu prava, principa koji su zajedni\u010dki dr\u017eavama \u010dlanicama (\u010dlan 6.1 Ugovora o EU). Pristupanje, me\u0111utim, mo\u017ee uslijediti jedino ako doti\u010dna evropska dr\u017eava ispunjava sve kriterije pristupanja koji su utvr\u0111eni na Evropskom savajetu u Kopenhagenu 1993. godine i ponovno potvr\u0111eni na Evropskom savjetu u Madridu 1995. Ti kriteriji su:<\/span><\/p>\n

– politi\u010dki: stabilne ustanove koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i po\u0161tivanje za\u0161tite manjina;
– ekonomski: efikasna tr\u017ei\u0161na privreda i sposobnost no\u0161enja s tr\u017ei\u0161nom konkurencijom i tr\u017ei\u0161nim silama u Uniji;
– sposobnost preuzimanja obveza \u010dlanstva, uklju\u010duju\u0107i po\u0161tivanje ciljeva politi\u010dke, ekonomske i monetarne unije;
– usvajanje pravne ste\u010devine (cjelokupnog evropskoga zakonodavstva) i njegova efikasna implementacija putem odgovaraju\u0107ih administrativnih i pravosudnih struktura.<\/span><\/p>\n

Nadalje, EU mora biti u stanju apsorbovati nove \u010dlanice te zadr\u017eava pravo da odlu\u010di kada \u0107e biti spremna prihvatiti ih.<\/span><\/p>\n

Kako neka zemlja pristupa EU<\/span><\/strong><\/span><\/p>\n

Zemlja koja \u017eeli pristupiti Uniji podnosi zahtjev za \u010dlanstvom Savjetu koji tra\u017ei od Komisije da procijeni sposobnost dr\u017eave koja je podnijela zahtjev za ispunjavanje uslova \u010dlanstva. Ako Komisija donese pozitivno mi\u0161ljenje, a Savjet se jednoglasno slo\u017ei o mandatu pregovaranja, pregovori se slu\u017ebeno otvaraju izme\u0111u dr\u017eava kandidata i svih dr\u017eava \u010dlanica.<\/span><\/p>\n

Predpristupna strategija – <\/span><\/strong>Predpristupna strategija osmi\u0161ljena je kako bi pripremila dr\u017eave kandidate za budu\u0107e \u010dlanstvo. Ona obuhva\u0107a ove okvire i mehanizme:
<\/span><\/p>\n

<\/span><\/p>\n

    \n
  • \n

    Sporazumi o Evropi \/ Sporazumi o \tpridru\u017eivanju \/ Sporazumi o stabilizaciji i pridru\u017eivanju<\/span><\/p>\n<\/li>\n

  • \n

    Pristupno partnerstvo \/ Evropsko \tpartnerstvo<\/span><\/p>\n<\/li>\n

  • \n

    Predpristupna pomo\u0107<\/span><\/p>\n<\/li>\n

  • \n

    Sufinansiranje od me\u0111unarodnih \tfinancijskih ustanova<\/span><\/p>\n<\/li>\n

  • \n

    U\u010de\u0161\u0107e u programima, agencijama i \todborima EU<\/span><\/p>\n<\/li>\n

  • \n

    Dr\u017eavni program za usvajanje pravne \tste\u010devine EU<\/span><\/p>\n<\/li>\n

  • \n

    Redovbi izvje\u0161taji \/ Izvje\u0161taji o \tnapretku<\/span><\/p>\n<\/li>\n

  • \n

    Politi\u010dki dijalog<\/span><\/p>\n<\/li>\n<\/ul>\n


    <\/span>Pregovori<\/span><\/strong><\/span><\/p>\n

    Prvi korak u pregovorima je takozvani “screening”. To je analiti\u010dki pregled pravne ste\u010devine. Svrha screeninga je objasniti pravnu ste\u010devinu dr\u017eavama kandidatima i zajedno s njima utvrditi podru\u010dja u kojima postoje problemi koje bi trebalo rije\u0161iti. Kao osnova za pokretanje stvarnog, tehni\u010dkog procesa pregovora, Komisija sastavlja “screening izvje\u0161taj” za svako poglavlje i za svaku dr\u017eavu \u010dlanicu. Dr\u017eave kandidati podnose pregovara\u010dku poziciju. Komisija podnosi Savjetu Nacrt zajedni\u010dke pozicije (NZP). savjet usvaja zajedni\u010dku poziciju koja omogu\u0107ava otvaranje poglavlja. Sjednice pregovaranja odr\u017eavaju se na nivou ministra ili zamjenika ministra, tj. stalnih predstavnika dr\u017eava \u010dlanica, ambasadora ili glavnih pregovara\u010da za dr\u017eave kandidate.<\/span><\/p>\n


    <\/span>Nadziranje i postupak revizije<\/span><\/strong><\/span><\/p>\n

    Komisija blagovremeno izvje\u0161tava Savjet i Parlament o pripremi kandidaa za \u010dlanstvo, uz pomo\u0107 takozvanih “izvje\u0161taja o nadziranju”. Oni tako\u0111e slu\u017ee kako bi usmjeravali dr\u017eave kandidate u njihovim pripremama. Izvje\u0161taji obuhva\u0107aju ve\u0107inu problemati\u010dnih podru\u010dja koja su utvr\u0111ena u izvje\u0161tajima o nadziranju. Prije predvi\u0111enoga pristupa, Komisija sastavlja sveobuhvatni izvje\u0161taj o nadziranju. Taj izvje\u0161taj slu\u017ei kao osnova za odlu\u010divanje o mogu\u0107im korektivnim mjerama koje treba poduzeti Komisija u svojoj ulozi \u010duvara Ugovora. Takve mjere uklju\u010duju garancije, postupke kr\u0161enja ili mjere finansijskog upravljanja. Redovni izvje\u0161taji \/ Izvje\u0161taji o napretku (postupak revizije) imaju za svrhu procijeniti napredak koji postigne svaka zemlja tokom pripreme za pristupanje.<\/span><\/p>\n

    Proces ratifikacije i pristupanje<\/span><\/strong><\/span><\/p>\n

    Kada se zaklju\u010de pregovori o svim poglavljima, rezultati pregovora uklju\u010duju se u nacrt Ugovora o pristupanju kojeg usugla\u0161avaju Savjet i dr\u017eave pristupnice. Taj nacrt Ugovora se naknadno podnosi Komisiji na davanje mi\u0161ljenje i Evropskom parlamentu na pristanak. Nakon potpisivanja, Ugovor o pristupanju se podnosi dr\u017eavama \u010dlanicama i svakoj dr\u017eavi pristupnici na ratifikaciju u skladu s njihovim ustavnim postupcima. Kada je proces ratifikacije zavr\u0161en i Ugovor stupi na snagu, dr\u017eava kandidat postaje dr\u017eava \u010dlanica.<\/p>\n

    <\/span>Kriteriji za pristupanje<\/span><\/strong><\/span><\/p>\n

    1993. godine, na Evropskom savjetu u Kopenhagenu, Unija je donijela va\u017enu odluku koja se ti\u010de sada\u0161njeg pro\u0161irenja, sla\u017eu\u0107i se da “pridru\u017eene zemlje u Srednjoj i Isto\u010dnoj Evropi koje to \u017eele, mogu postati dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije”. \u0160to se ti\u010de momenta pristupanja, Evropski savjet je izjavio da \u0107e do pristupanja do\u0107i \u010dim pridru\u017eena zemlja bude spremna preuzeti obveze iz \u010dlanstva ispunjavanjem potrebnih ekonomskih i politi\u010dkih uslova. Istovremeno, utvr\u0111eni su kriteriji za \u010dlanstvo koji se \u010desto nazivaju “Kopenhagenski kriteriji”.<\/span><\/p>\n


    <\/span>Evropski savjet iz Kopenhagena<\/span><\/strong><\/span><\/p>\n


    <\/span><\/strong>Kriteriji za \u010dlanstvo zahtijevaju da dr\u017eava kandidat postigne
    \u2022 stabilnost ustanova koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava te po\u0161tivanje i za\u0161titu manjina;
    \u2022 efikasnu tr\u017ei\u0161nu privredu, kao i sposobnost no\u0161enja s konkurentskim pritiskom i tr\u017ei\u0161nim silama unutar Unije;
    \u2022 sposobnost preuzimanja obveza iz \u010dlanstva uklju\u010duju\u0107i po\u0161tivanje ciljeva politi\u010dke, ekonomske i monetarne unije.<\/span><\/span><\/p>\n

    Evropski savjet iz Madrida
    <\/span><\/strong><\/p>\n

    <\/span><\/p>\n

    Kriteriji za \u010dlanstvo tako\u0111er zahtijevaju da dr\u017eava kandidat stvori uslove za svoju integraciju putem prilago\u0111avanja svojih upravnih struktura, kako je nagla\u0161eno na Evropskom savjetu u Madridu u decembru 1995. godine. Iako je va\u017eno da se zakonodavstvo Evropske zajednice prenese u nacionalno zakonodavstvo, jo\u0161 je va\u017enije da se zakonodavstvo provodi na efikasan na\u010din putem odgovaraju\u0107ih administrativnih i pravosudnih struktura.<\/span><\/p>\n

    Proces stabilizacije i pridru\u017eivanja<\/span><\/strong><\/span><\/p>\n

    Proces stabilizacije i pridru\u017eivanja (PSP) je dio procesa pro\u0161irenja. To je okvir za evropski put zemalja zapadnog Balkana prema njihovu budu\u0107em pristupanju.Ovaj proces predstavlja politi\u010dki okvir EU za zemlje zapadnog Balkana, na njihovom putu ka pristupanju EU.<\/span><\/p>\n


    Proces stabilizacije i pridru\u017eivanja (PSP) je politi\u010dki okvir EU za zemlje zapadnoga Balkana, na njihovom putu ka eventualnom pristupanju EU. Partnerstvo izme\u0111u EU i zapadnog Balkana je u interesu svih partnera: mir, stabilnost, sloboda, sigurnost i pravda, napredak, kvaliteta \u017eivota, za EU i za zemlje zapadnog Balkana. PSP ima tri cilja, stabilizaciju i prelazak na tr\u017ei\u0161nu privredu, promovisanje regionalne saradnje i budu\u0107e pristupanje Uniji. On poma\u017ee zemljama regije da izgrade svoje kapacitete za usvajanje i implementaciju evropskih standarda, uklju\u010duju\u0107i pravnu ste\u010devinu Zajednice, kao i me\u0111unarodne standarde. PSP se temelji na progresivnom partnerstvu u kojem EU nudi mje\u0161avinu trgova\u010dkih koncesija (Autonomne trgova\u010dke mjere), ekonomsku i finansijsku pomo\u0107 (Program CARDS) i ugovorne odnose (Sporazume o stabilizaciji i pridru\u017eivanju). Svaka zemlja kre\u0107e se naprijed na osnovu ispunjavanja svojih obveza u okviru PSP-a. Izvje\u0161taji o godi\u0161njem napretku procjenjuju spremnost zemalja zapadnog Balkana u njihovom kretanju ka Europskoj uniji. Prema Regionalnoom pristupu EU za zapadni Balkan iz 1997. godine, Evropska komisija je 1999. godine utvrdila princip za kretanje prema ambicioznijoj viziji razvoja regije \u2013 Proces stabilizacije i pridru\u017eivanja. Njegovi instrumenti formulisani su na sastanku na vrhu u Zagrebu, u novembru 2000. godine. Sastanak na vrhu u Solunu, u junu 2003. godine, obogatio je PSP elementima procesa pro\u0161irenja, kako bi bio spreman za nove izazove. Agenda iz Soluna uvela je niz novih instrumenata za podr\u0161ku procesu reforme u zemljama zapadnog Balkana kako bi ih pribli\u017eila Evropskoj uniji. Najdalekose\u017eniji od tih instrumenata su Evropska partnerstva, nadahnuta Partnerstvima o pristupanju. Prvi niz Evropskih partnerstva bio je odobren 2004. godine: utvr\u0111uju\u0107i kratkoro\u010dne i dugoro\u010dne prioritete koje zemlje moraju rje\u0161avati, Evropska partnerstva pomo\u0107i \u0107e zemljama zapadnog Balkana u njihovim reformama i pripremama za budu\u0107e \u010dlanstvo.<\/span><\/p>\n

    Sve zemlje zapadnog Balkana imaju mogu\u0107nost budu\u0107eg \u010dlanstva u Evropskoj uniji, cilj koji je podr\u017ean na Evropskom savjetu u Feiri u junu 2000. i potvr\u0111en od strane Evropskog savjeta u Solunu u junu 2003. godine. Evropsko savjet je u junu 2005. jasno, ponovo potvrdio ove postoje\u0107e obveze.<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Razumijevanje pro\u0161irenja Pro\u0161irenje je jedno od najmo\u0107nijih politi\u010dkih alata EU. Svi evropski gra\u0111ani imaju koristi od toga da su njihovi susjedi stabilne demokratije i napredne tr\u017ei\u0161ne privrede. Pro\u0161irenje je pa\u017eljivo vo\u0111en proces koji poma\u017ee u transformaciji uklju\u010denih zemalja te doprinosi miru, stabilnosti, napretku, demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava \u0161irom Evrope.Evropska unija pro\u0161irila se nekoliko […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-1110","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-euinfo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1110","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1110"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1110\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1110"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1110"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1110"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}