Podi\u0107i nivo odgovornosti za kreditna sredstva<\/p>\n
Banke u BiH iznose obaveznih rezervi kod Centralne banke (CB BiH) dr\u017ee i iznad propisanog nivoa, jer ne mogu da kvalitetno \u201ezaposle\u201c vi\u0161ak nov\u010danih sredstava, ka\u017eu bankari. Kako obja\u0161njavaju, te rezerve sa druge strane bankarski sektor \u010dine izuzetno stabilnim, a pritom to ne predstavlja ote\u017eavaju\u0107i faktor u poslovanju. Prema izvje\u0161taju o odr\u017eavanju obavezne rezerve poslovnih banaka kod CB BiH, u pro\u0161loj godini obavezna rezerva je iznosila 1,401 milijardu maraka, \u0161to je za 75,76 miliona maraka vi\u0161e u odnosu na isti period u 2013. godini. \u201eOsnovica za obra\u010dun obavezne rezerve s kraja 2014. godine ve\u0107a je za 792,72 miliona KM u odnosu na iznos osnovice za period odr\u017eavanja krajem 2013. godine\u201c, re\u010deno nam je iz CB BiH. \u201eOsnovicu za obra\u010dun \u010dine depoziti i pozajmljena sredstva, bez obzira na to u kojoj se valuti izraze sredstva\u201c, isti\u010du u CB BiH i dodaju da stopa obaveznih rezervi iznosi 10 odsto na kratkoro\u010dne i sedam odsto na dugoro\u010dne depozite i pozajmljena sredstva. Posljednje promjene visine obaveznih rezervi donesene su kada je smanjena stopa obavezne rezerve i isklju\u010dena iz osnovice pozajmljena sredstva od nerezidenata i sredstva vlada entiteta za razvojne projekte. Kako navode, mjera u kojoj obavezne rezerve garantuju stabilnost bankarskog sistema u BiH je kroz regulisanje likvidnosti banaka. \u201eOne osiguravaju da banke dr\u017ee odre\u0111eni nivo visokokvalitetnih i lako unov\u010divih sredstava kod CB BiH i kao takve doprinose stabilnosti bankarskog sistema\u201c, rekli su nam u CB BiH. Kao u\u010desnice platnog prometa i \u010dlanice nacionalnih platnih sistema, banke dr\u017ee odre\u0111ena sredstva na ra\u010dunima kod CB BiH, koja su im potrebna kako bi zadovoljile svoje dnevne potrebe za poravnanje pla\u0107anja.<\/p>\n<\/p>\n
\u201eU uslovima monetarne strategije kakva je na snazi u BiH, odnosno valutnog odbora, obavezna rezerva u CB BiH predstavlja jedini i osnovni instrument monetarne politike\u201c, naveli su oni. Ivan Vlaho, predsjednik Udru\u017eenja banaka BiH i direktor UniCredit banke iz Mostara, ka\u017ee da je, s obzirom na tr\u017ei\u0161nu situaciju, trenutna visina obaveznih rezervi rekordna. Prema njegovim rije\u010dima, ve\u0107ina banaka u BiH dr\u017ei sredstva obavezne rezerve na ra\u010dunu kod CB BiH iznad obaveznog propisanog nivoa. \u201eGeneralno, mislim da u ovom trenutku obavezna rezerva ne mo\u017ee bilo kojoj banci ili bilo kojem subjektu biti ote\u017eavaju\u0107i faktor u razvoju poslovanja ili ko\u010dnica za kori\u0161tenje likvidnih sredstava\u201c, rekao je Vlaho. Radovan Baji\u0107, direktor NLB banke, rekao nam je da dr\u017eanje sredstava obaveznih rezervi iznad propisanih zna\u010di da su banke likvidne. \u201eNije problem u visini obavezne rezerve, nego u sposobnosti privrede i stanovni\u0161tva da apsorbuje slobodna nov\u010dana sredstva, odnosno da se projektima omogu\u0107i finansiranje od strane banaka i da se tako uve\u0107ava vrijednost\u201c, rekao je Baji\u0107. Prema njegovim rije\u010dima banke ne mogu da \u201ezaposle\u201c sva nov\u010dana sredstva na na\u010din kako pretpostavlja zdrava ekonomska logika. \u201eTrebalo bi podi\u0107i nivo odgovornosti za kreditna sredstva, kako bi banke imale mogu\u0107nost zadu\u017eivanja u inostranstvu i mogu\u0107nost pove\u0107anja nivoa depozita stimulativnim kamatama\u201c, rekao je on. Baji\u0107 smatra da visok nivo lo\u0161ih plasmana, odnosno nenaplativih kredita, spre\u010dava banke da pove\u0107aju nivo kreditne aktivnosti za stanovni\u0161tvo i privredu.<\/p>\n
Nezavisne novine<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Podi\u0107i nivo odgovornosti za kreditna sredstva Banke u BiH iznose obaveznih rezervi kod Centralne banke (CB BiH) dr\u017ee i iznad propisanog nivoa, jer ne mogu da kvalitetno \u201ezaposle\u201c vi\u0161ak nov\u010danih sredstava, ka\u017eu bankari. Kako obja\u0161njavaju, te rezerve sa druge strane bankarski sektor \u010dine izuzetno stabilnim, a pritom to ne predstavlja ote\u017eavaju\u0107i faktor u poslovanju. Prema […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1236,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-1237","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1237","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1237"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1237\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1236"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1237"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1237"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1237"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}