Sude\u0107i po Akcionom planu za uspostavljanje regionalnog tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 idu\u0107e godine na granicama BiH, Srbije, Crne Gore, Albanije, Sjeverne Makedonije i Kosova trebalo bi da budu uspostavljeni “zeleni koridori” koji \u0107e u po\u010detku kvarljivoj robi kao \u0161to su vo\u0107e, povr\u0107e, meso i prera\u0111evine omogu\u0107iti br\u017ei prolazak granice i carinjenje robe u bilo koje doba dana ili no\u0107i sedam dana sedmi\u010dno.<\/p>\n
\n
Tako\u0111e, \u0161est zemalja regiona zapadnog Balkana trebalo bi da dogovori i grani\u010dne prelaze na kojima \u0107e znatno biti smanjene procedure te u periodu od 2021. do 2022. uredi sistem koji \u0107e gra\u0111anima svih zemalja omogu\u0107iti da u druge zemlje putuju samo sa li\u010dnom kartom.<\/p>\n
Od 2022. godine trebalo bi da bude uspostavljen i sistem koji \u0107e u po\u010detku omogu\u0107iti priznavanje diploma za medicinske sestre, doktore, stomatologe, farmaceute, arhitekte i veterinarske hiruge, a kasnije i sve ostale diplome.<\/p>\n
Izme\u0111u 2022. i 2024. godine trebalo bi da bude uspostavljen regulatorni okvir za jedinstven platni sistem, a 2023. godine trebalo bi da budu uspostavljena saradnja tijela koja se bave javnim nabavkama te da se uspostavi sistem koji \u0107e omogu\u0107iti da se sertifikati, uklju\u010duju\u0107i i one veterinarske, priznaju u svim zemljama kao i na granicama.<\/p>\n
“Sve je mogu\u0107e, ali najvi\u0161e \u0107e zavisiti od carina, koje su jo\u0161 u nekom starom sistemu i ne pristaju na promjene. Ranije je isto bilo poku\u0161aja, ali uvijek oni usporavaju i ne\u0161to za \u0161ta im treba deset dana da urade i da se prilagode tra\u017ee rok od godinu dana. Kod njih, \u0161to zbog korupcije, \u0161to zbog drugih stvari, nema spremnosti da se ubrzaju procedure”, rekao je Nemanja Vasi\u0107, potpredsjednik Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine.<\/p>\n
On nagla\u0161ava da su rokovi koji su postavljeni akcionim planom dosta realni jer je iza tih rokova na odre\u0111eni na\u010din stala Evropska unija, koja \u0107e vjerovatno insistirati na tome, a s druge strane i sve politike u svim zemljama su za to da se uspostavi jedinstveno tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n
Prema Akcionom planu, 2024. godine u regionu bi trebalo da bude jedinstveno tr\u017ei\u0161te, a te godine zemlje bi trebalo da do\u0111u do toga da 95 odsto doma\u0107instava u svim zemljama ima \u0161irokopojasni internet, a do kraja 2023. godine da se 5G mre\u017eom pokriju glavni industrijski gradovi u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Sjevernoj Makedoniji.<\/p>\n
Ukidanje radnih dozvola za unutarkompanijske transfere, prenosivost socijalnih prava, mobilnost studenata, istra\u017eiva\u010da i profesora te razvoj zajedni\u010dkih paketa turisti\u010dke ponude i njeno reklamiranje samo su dio onoga \u0161to je navedeno u Akcionom planu. Ipak, kako nagla\u0161avaju u Spoljnotrgovinskoj komori BiH, Bosna i Hercegovina svoju \u0161ansu treba da tra\u017ei u poljoprivredi, koja je i najrazvijenija u BiH poslije Srbije.<\/p>\n
“Da bi se integrisao zapadni Balkan u panevropski digitalni prostor, regija mora ukloniti prepreke e-trgovini i uvesti me\u0111usobno preznavanje elektronskih potpisa \u0161irom zapadnog Balkana te nadograditi digitalnu infrastrukturu”, navodi se, izme\u0111u ostalog, u Akcionom planu koji je nedavno usvojen na samitu u Sofiji.<\/p>\n
Du\u0161anka Majki\u0107 (SNSD), delegat u Domu naroda\u00a0 BiH, za “Nezavisne”\u00a0 isti\u010de\u00a0 da svako ko pretenduje da ide ka EU, a pri tome zanemaruje regionalne integracije, ne \u010dini dobro ni sebi ni drugima.<\/p>\n
“Istina je da je BiH na razli\u010dite na\u010dine poku\u0161avala da opstrui\u0161e\u00a0 ‘mali \u0160engen’ smatraju\u0107i da time EU ho\u0107e da se rije\u0161i zemalja koje ionako nema namjeru uskoro primiti u svoje dru\u0161tvo. Ali i BiH mora pokazati dobru volju, da je dostojan partner da bude u dru\u0161tvu velikih, ali pritom mora pokazati da prvenstveno \u017eeli da rije\u0161i odnose na regionalnom nivou. Onaj ko to nije u stanju rije\u0161iti na regionalnom nivou, ne mo\u017ee imati nikakve aspiracije prema EU”, ka\u017ee Majki\u0107eva i dodaje da, ako Brisel bude morao BiH voditi za ruke, onda ona pokazuje da joj mjesto nije ni u Briselu, a ni me\u0111u regionalnim partnerima, gdje bi mogla da popravi svoj ekonomski status.<\/p>\n
S druge strane, D\u017eenan \u0110onlagi\u0107, poslanik DF-a u Predstavni\u010dkom domu BiH i ekonomski stru\u010dnjak, za “Nezavisne” ka\u017ee da institucionalno “mali \u0160engen” ne postoji.<\/p>\n
“To je vi\u0161e kolokvijalna jedna ina\u010dica koja se po\u010dela koristiti u smislu regionalnog povezivanja ekonomija zemalja regije i pripreme za dalji pravac evropskih integracija”, ka\u017ee \u0110onlagi\u0107 i dodaje da to \u0161to je bilo u Sofiji nije “mali \u0160engen”, ve\u0107 je to dio Berlinskog procesa koji\u00a0 je nekada inicirala njema\u010dka kancelarka Angela Merkel u smislu podr\u0161ke procesu Evropskih integracija za zemelje zapadnog Balkana.<\/p>\n
EIB ve\u0107 mobilisao milijardu evra<\/p>\n
Evropska investiciona banka (EIB) saop\u0161tila je da je u okviru svog finansijskog paketa vrijednog 1,7 milijardi evra za podr\u0161ku oporavku zapadnog Balkana od posljedica panedmije ve\u0107 mobilisala vi\u0161e od milijardu evra.<\/p>\n
EIB pozdravlja spremnost lidera zapadnog Balkana da pristupe realizaciji Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije, a u okviru ovog plana prioritet \u0107e biti investicije u oblastima infrastrukture, kao i projekti koji omogu\u0107avaju zelenu i digitalnu tranziciju regiona ka inkluzivnom i odr\u017eivim modelima ekonomije zasnovanim na znanju.<\/p>\n
Verner Hojer, predsjednik EIB-a, rekao je da je glavni cilj Berlinskog procesa da omogu\u0107i vi\u0161e investicija u zapadni Balkan, a EIB je spreman da doprinese kroz podr\u0161ku Ekonomskom investicionom planu.<\/p>\n
“Inicijativa za stvaranje zajedni\u010dkog regionalnog tr\u017ei\u0161ta koja je najavljena dobar je primjer kako region mo\u017ee da ubrza reforme i pobolj\u0161a ekonomski ambijent”, rekao je Hojer.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sude\u0107i po Akcionom planu za uspostavljanje regionalnog tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 idu\u0107e godine na granicama BiH, Srbije, Crne Gore, Albanije, Sjeverne Makedonije i Kosova trebalo bi da budu uspostavljeni “zeleni koridori” koji \u0107e u po\u010detku kvarljivoj robi kao \u0161to su vo\u0107e, povr\u0107e, meso i prera\u0111evine omogu\u0107iti br\u017ei prolazak granice i carinjenje robe u bilo koje doba dana […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3894,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-3895","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3895","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3895"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3895\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3894"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3895"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3895"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kpktz.ba\/test3\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3895"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}