Mesečna članarina u Privrednoj komori Srbije (PKS) ove godine nekim kompanijama biće i manja od 300 dinara, koliko je iznosila najniža prošlogodišnja, ali nikome neće biti veća od 185.000 dinara, koliko su i u proteklih 12 meseci plaćala najveća preduzeća. To je usaglašen stav malih i velikih kompanija, u odluci koje su doneli sami privrednici na Skupštini PKS, rekao je za Tanjug predsednik Komore, Marko Čadež. Koliko će morati da odvajaju za usluge koje im Komora pruža, zavisiće pre svega od veličine preduzeća i poslovnog prihoda ostvarenog u protekloj godini. „Saslušali smo privredu i na zahtev samih privrednika i u konsultacijama sa hiljadama kompanija, koje su trajale tokom cele godine, uvažavajući njihove predloge korigovali smo postojeći sistem obračuna i otklonili neke nedostatke do sada važeće metodologije“, navodi Čadež, napominjući da su privrednici i učestvovali u izradi nove metodologije i doneli konačnu odluku koliku će članarinu plaćati. Kompanije su, objasnio je Čadež, sada razvrstane prema Zakonu o računovodstvu, na mikro, male, srednje i velike, a uz poslovni prihod, koji je bio jedini kriterijum za obračun članarine u 2017, kao korektivni faktor uvažen je i broj zaposlenih i vrednost imovine. Nije korektno, objašnjava, da, primera radi, jednaku članarinu plaćaju sve kompanije koje imaju isti poslovni prihod, jer neke imaju manje, a neke veće profitne marže. „Bitno je da privreda nije dodatno opterećena, već je postojeći teret pravednije i ravnomernije raspoređen. Napravili smo izbalansirani model obračuna članarine, prihvatljiv za privredu. Tako ćemo imati kompanije koje će mesečno izdvajati 300 i manje dinara, ali niko neće plaćati više od 185.000 dinara, koliko je iznosila i maksimalna članarina za najveće kompanije u 2017. godini“, kaže Čadež. Najvažnije je, dodaje, da je vrednost onoga što članice od Komore dobijaju mnogo veća od iznosa koje plaćaju na ime komorskog doprinosa. „Naravno da je za nekoga ko plaća članarinu to što izdvaja mnogo, ako ne zna šta za to dobija. Ali ako vidi šta sve Komora pruža, onda je jasno da to uveliko prevazilazi vrednost plaćene članarine“, kaže Čadež.
Predsednik PKS ovu tvrdnju ilustruje primerima usluga i aktivnosti u protekloj godini i navodi da je vrednost izvoznih poslova dogovorenih na međunarodnim sajmovima, a na osnovu do sada prikupljenih povratnih informacija od privrede, veća od 42 miliona evra. „Prošle godine organizovali smo nastup naše privrede na 17 sajmova u svetu i u regionu, na kojima je učestvovalo oko 250 kompanija, dvostruko više nego prethodne godine, i na kojima su naše firme ostvarile više od 4.000 kontakata“, ističe Čadež. Privredna komora Srbije je, podseća, protekle godine, u zemlji i inostranstvu, organizovala oko stotinu foruma, konferencija, sajmova, a samo na regionalnim događajima naši privrednici su imali više od 2.000 bilateralnih susreta i razgovora sa potencijalnim partnerima. Čadež objašnjava, da je, uz zastupanje stavova privrede u otvorenom dijalogu sa državom, kroz koji je, od 93 podnete inicijative privrednika, 34 već prihvaćeno i uneto u izmenjene zakone i propise, Komora u protekloj godini unapredila postojeće i razvijala nove servise podrške firmama i preduzetnicima. „Obezbedili smo da jedinstveni komorski sistem funkcioniše u praksi, spustili smo javna ovlašćenja u regionalne komore, digitalizovali smo 27 komorskih usluga, razvili analitičke servise. Posredstvom Biznis info servisa, privrednici su u 2017. godini, dobili odgovore i savete na gotovo 15.000 upita, što je 56 odsto više nego godinu ranije“, navodi Čadež.
www.pks.rs